1447 йил 1 шаъбон | 2026 йил 20 январь, сешанба
Минтақа:
ЎЗ UZ RU EN
Жамият

Ўзбек ва турк тилларидаги бир хил сўз, ибора ва мақоллар

09:38 / 09.10.2023 2994 pdf Ўқиш режими + -

Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм.
Аллоҳ таолога битмас-туганмас ҳамду санолар бўлсин.
Пайғамбаримизга мукаммал ва батамом салавоту дурудлар бўлсин.

Ўзбек тилида қалам аҳли ва нотиқлар томонидан мурожаат қилинмай қўйганлиги туфайли деярли унутилаёзган кўп сўзларимиз бор. Масалан, какра деган сўзни бугунги ёшларимизнинг кўплари билмайди. Эҳтимол, кўпчилик ўқиш тугул эшитмаган ҳам. Лекин, тилдаги ҳар бир сўз, ҳар бир лексик бирлик унинг воз кечилмас бойлиги ҳисобланади.

 
Бу сўз ўта бемаза ва тахир бўлиб қолган нарсага нисбатан ишлатилади. Гарчи, уни мева ва ўсимликларга нисбатан ишлатиш тўғри бўлса-да, мазкур сўз кўпроқ кўк чой ниҳоятда аччиқ қилиб дамланганда қўлланади. 


Аслида эса, «какра» таъми ниҳоятда аччиқ бўлган бегона ўтлар туркумига киради. Аммо, тилимизда бу сўз таъми тахир ва аччиқ бўлиб қолган ҳар қандай мева ёки ичимликка нисбатан сифат ўлароқ қўлланиши урфга кирган. 


Ушбу сўз турк тилида ҳам айни шакл ва англамда ишлатилар экан. Қуйида туркларнинг машҳур «kubbealtı lugatı»дан иқтибос келтирамиз: 
KEKRE sıf. (Eski Türk. kekre “develerin çiğnediği acı bir ot”) Tadı dili buracak derecede hafif acımsı ve ekşimsi olan: Yabancı diyarlardan sökülüp getirilmiş ağaçların kekre meyvelerini yemekten bünye ihtilâline uğradıysa kabahat kimindir? (Sâmiha Ayverdi).


Адабий тилимизда ҳали-ҳануз ишлатилувчи, илдизи туркий бўлган жуда кўп сўзларимиз бугунги туркча изоҳли луғатларда «eskimiştir» (эскирган) қайди билан келтирилади. Кузатувлар шуни кўрсатадики, мазкур «эскирган» сўзлар бизда ҳоли ҳозирда ҳам қўлланиб келаётган сўзлар бўлади. 


Мисол тариқасида «ўзга» сўзини олишимиз мумкин. Бугунги турк тилида мазкур сўз ишлатилмайди. Илло, ишлатилса ҳам эски замонларда ёзилган шеърларида ёхуд имом-домлалар мавъизаларида ишлатилиши мумкин. 


Унинг туркча изоҳли луғатдаги талқинига назар соламиз: 
özge
Eskimiştir
sıfat
1.
başka.
«Benim senden özge sevdiğim mi var?»
2.
el, yabancı.
«Özgeye sır verilmez»


Алишер Султонходжаев

Ушбу мақола Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Дин ишлари бўйича қўмитанинг 2023 йил 7 сентябрдаги 03-07/7119-рақамли хулосаси асосида тайёрланди.

Манба
islom.uz
Мавзуга оид мақолалар
Салоҳ масжиди Яман пойтахти Санонинг энг катта ва бош ибодатхона саналади. У шаҳарнинг жанубий чеккасидаги хушманзара минтақага жойлашган. Ушбу масжид давоми...

1957 09:04 / 17.08.2021
Сенегал давлатидаги Ислом тарихи 1000 йилдан ортиқ бўлиб, 913 асрларда Ғарбий Африканинг кичик давлатларидан бири бўлган Текрур қироллигидан келиб чиққан. Унинг давоми...

2279 11:02 / 21.06.2022
Луқмони Ҳаким ўғлига шундай насиҳатлар берди.Қариндошуруғлардан алоқангни узма, ўйлаб иш тут, одамларни ғийбат қилма, одамлар ёмон ишга бош қўшса уларга давоми...

3258 10:30 / 20.11.2021
Бидъатлар асл жиҳатидан икки хил бўлади1. Эътиқодий2. Амалий.Эътиқодий бидъатлар ақийдага, амалий бидъатлар шариатга оиддир.Бидъатларнинг энг хатарлиси эътиқодда давоми...

6972 20:28 / 03.07.2017